Beše to baš zanimljiv utorak, taj 29. avgust.
Poluraspadnut sam izaš'o sa posla.
Počeo mi je odmor, jedva.
Mislio sam: "Baš me briga, prekosutra ujutro letim na Krit, juhuuu!!!"
Stigao sam kući.
Tamo me je čekala - poluizgorela zgrada...
Neodgovorni su držali stari nameštaj u hodniku blizu ulaza.
Neodgovorniji su slučajno ili namerno kresnuli plamen.
Šta se stvarno desilo, mogu samo da nagađam.
Vrata zgrade su bila otvorena, svetlarnik razbijen, promaja je raširila plamen naviše.
To sam zaključio, jer su mi ulazna vrata u stan teže oštećena od unutrašnjih garažnih vrata koja su blizu mesta nastanka požara.
Prespavao sam u neverici, i ranom zorom pokušao da saniram štetu pre nego što otputujem na letovanje.
Tada mi je palo na pamet da ovekovečim ovaj trenutak...