Za mene je, kao hroničara, sve počelo u julu '99. na koncertu 'Oružijem protiv otmičara'.
Preskočićemo duži niz, za ovu priču, manje važnih detalja i slika. Nekih pet godina kasnije, u odelu sam, steže me kravata, nosim cipele, ne ispunjavam tuđa očekivanja...
Srećom, pošto sam apsolutno nebitan, izbeći ću opis sopstvene nelagode i vratiću se na ono zbog čega sve ovo i pišem.
Zagrevanje je proteklo standardno - otkrio sam kulen! Jes' da sporije učim i šatro se stidim, al' sam ga se namažnjavo golim prstima, i bez 'leba.
Otišli smo po mladu. Mladin brat je tražio pare, za sestru sam mu ponudio mladoženjinu ljubav, vernost i poštovanje. Pošto nisam hteo da popustim, prećutno su me izbacili iz pregovora i posao završili za 50€. Eh, ti narodni običaji, u skladu sa narodnom pameću. Ali, ako je za utehu, nisam bio najslabija karika.
Svetu tajnu venčanja smo ispratili, k'o sa više, k'o sa manje razumevanja. Malo neformalno, za moj ukus.
A onda sam setio da sam poneo foto-aparat i počeo da slikam...