|
7. 10. 2005. |
 Posle deset ludo teških godina The Prodigy su ponovo u gradu. Prilično je čudan, da ne kažem mučan, osećaj dok razmišljam o tome...
Došli smo na vreme i smestili se u zadnji, komotniji deo opskurne i, naravno, neakustične, Hale 14. Predgrupe Mistake, mistake i Overdrive su odradile posao sa pravom merom. Pristižuća publika je bila neverovatan spoj svih stilova i uzrasta (od neumrlih dizelaša do unezverenih keva koje bezuspešno traže svoju odbeglu decu). U skladu sa objavljenom satnicom sve je bilo spremno za putovanje kroz vreme.
Nazad u mladost. Eh, kad' bi to bilo moguće...
Sam nastup sam doživeo kao prilično neubedljiv, predvidiv i nedovoljno energičan, verovatno zato što sam ophrvan hroničnom zlovoljom i zato što sam bio daleko od bine.
Izašli smo malo ranije da bi izbegli sigurnu gužvu. Napolju nas je dočekala horda nadrkanih pandura, u potrazi za žrtvom, koja bi im ulepšala veče. Naravno, odveć sam star tako nešto... A, ako može muzička želja, onda za mene: Ice T & Body Count - Cop Killer
|
