Sunce je peklo NBG, naokolo je bilo sablasno prazno. Sem mrklog mraka i vazduha iz klime, ni u Areni ne bi ništa bolje. Dok su se oči privikle na mrak, zdum'o sam da je bina znatno napred, jer je poseta - ćorak. Naravno, protokom vremena prostor se polako popunjavao bućkurišom nazovi alternative, isfoliranih pozera i ostalih velikana hipsteraja.
Čuo sam kraj nastupa (meni nepoznate) grupe koja je kao pobednik konkursa nastupila prva. Delovali su iskreno i poletno. Mizar je uvek zanimljivo iskustvo, kao Saborna crkva na Badnje veče '81. Tada su "slatko pravoslavlje" još baštinili samo pankeri i babe, ali za ovu priliku nije bilo ni jednih ni drugih, pa sam ostao nekako uskraćen. Ko bi se nadao da će Block Out da smori baš toliko, ipak, dali su sve od sebe samozadovoljno forsirajući najdosadnije stvari. Prerađeni Laibach nije pružio ništa novo sam nove saradnice fantastičnih glasovnih mogućnosti i video podloge koja je za ovu priliku bila nešto banalno-lascivnija nego inače. Konačno, dočekali smo i glavnu zvezdu koja sem moćnog zvuka i napadne scenografije nije imala šta da ponudi. Nekom je i to bilo sasvim dovoljno, mada moram da naglasim da sam očekivao jači umetnički koncept. Ovako, zadovoljio sam samo (gornjovarošku) radoznalost, bez želje da osetim štrokavi Vegas (za koji sam kasnije čuo da nije ni nastupio).