I opet Arena. Više bih voleo da sam ovo veče proveo na otvorenom, nego u (pre)klimatizovanom prostoru, ali... Skupili smo se sa raznih strana, vođeni različitim motivima i željom da nam bude prijatno.
Izbezumljen više nego inače, pokušavao sam da sastavim rasklimatani nervni sistem dok je na bini paradirala, greh mi na dušu, ali meni nepoznata, "reggae legenda" Jimmy Cliff.
Beše mi bolje kada sam na pauzi sa ozvučenja čuo remix "If 6 was 9" mog omiljenog, i nikad prežaljenog, heroja. Bila je to jasna referenca na leto ljubavi, ali sam stekao utisak da je malo ko to razumeo na taj način. Na moju, ne baš preteranu, žalost dominirao je latino za damsko vrckanje dupetom (što, ruku na srce, najčešće i prija muškom oku), tek uz koji afro ili free jazz momenat, sa rock-om u tragovima. Ako izuzmemo Carlito-ve besmislene teološke upadice bio je ovo sasvim očekivani spektakl, naročito začinjen sa - Cindy Blackman. E moj (naduveni) Lenny, znaš ti dobro šta si izgubio...