Uf, beše baš vruće, dok sam se polako, vukao na ručak.
Nakon, izlizanog, subotnjeg rituala, omiljenom stazom stigli smo na, za to veče zasigurno, glavno okupljalište. Pretres je bio razumno-formalan, broj klozeta dovoljan, Tuborg iz konzerve dobar, ladan i skup (260RSD). Dok donjogradska livada sanjiva se budi da primi cenjena dupeta, DJ drnde-mrnde "of Venice" (Merchant?!) pušta prijatnu mešavinu soul-a i funk-a, sve sa super ozvučenja.
Tačno kako je najavljeno, u terminu glavne hipnotičke seanse - 19:30, odlične svirke počinju redom - tzv. predgrupe. Za makedonski "Bei the Fish" nikad ranije nisam čuo, a utisak o njihovom nastupu mi je malo pokvarila, nekako na silu, za ovu priliku, nakalemljena Karolina Gočeva. Zato su tu bili "Zemlja Gruva" i "Elemental", jer šta sam tražio - to sam i dobio, i još malo pride. Drugari-zadrugari, bravo vam ga. Negde pred 11, dok je uzbuđenje raslo, malo neočekivano, zvučnici su odaslali vatromet amerikanske podvriskivačice ("Firework" - Katy Perry), verovatno podstaknuti vatrometom uživo sa obližnje svadbe na Ušću. A posle vatrometa, zna se - dolazi spektakl. Jes' vala, baš je, nekako, čudno da neko planetarno poznat počinje belosvetsku turneju u šupku vasione. Dame i gospodo, sestre i braćo, drugarice i drugovi - eureka! Mislim da imamo - logičku grešku...
A onda,... Ladies and Gentlemen...
Uostalom, ko sam, bre, pa ja, genetski i mentalno izgubljen između Anadolu-ije i Magyar Puzsta-e, da kritikujem Avramovo unuče, sve sa šestokrakom međ' plastičnim sisama. Ne može raspala Amy W. da me približi Svetu, to moram da uradim sam, kroz lavinu palanačkog mentaliteta opustošene prestonice. Srećom, tu je bio Moby, sada sam siguran, moj pouzdani sveutešitelj, jer kada je mogao da izvuče koncert RHCP u Budimpešti pre 15 godina, zašto ne bi "skandal", u malograđanskoj žabokrečini zemlje četvrtog sveta, pretvorio u odličan povod za đipanje.
Potpuno neočekivano, nagrada je stigla na kraju. Dok smo, negde pred svitanje, kružili oko Večne vutre, (jer je zagradio đedo Ćola) naleteli smo na bulumentu sa obližnjih "ugostiteljskih objekata". Normalno, od svog tog polusveta najviše su me dojmile heroine primenjene porno estetike: sponzoruše, sve u kompletu, sa mušterijama. Da, da, vajni je to, i veliki, turistički potencijal.
Sa prvim zrakom Sunca, stigao sam u Gornju varoš. Mmmm, Srem,... lepo je živet' u njem'...

 

* * *

 

Nije baš moralo ovako da se završi.
Neka joj je laka crna zemlja...