Fantastični svet Trčka Zgibonje

Prvo jesenje veče donelo je Axl Rose Band, lažne Guns 'n' Roses. Arena je bila zamalo puna. Pivo sponzorisano prihvatljivom cenom. Predgrupe, domaći "Night Shift" i kanadski "Danko Jones", iznad očekivanja. Čekanje se oteglo u nedogled, da bi negde oko 23:30 na binu izašao, 20-tak godina stariji i 30-tak kilograma teži, problematični momak estradnog HM s' početka devedesetih. Prateći muzičari su se baš uživeli u neuspelu imitaciju, a najviše me je nervirao Fake Slash.
Ruku na srce, zvezda večeri se ni u jednom trenutku nije štedela, i dok sam ga gledao onako zajapurenog u predinfarktnom stanju, kroz glavu mi je prolazila naslovna strana prvog broja "Vremena zabave" iz januara 94. - isti čovek u crvenim helanskim gaćama i karakterističnom ritanju, doduše malo mlađi i mnogo mršaviji. Nastup je trajao predugo, obećanih 2,5 sata, sastavljen od splačine novog albuma "Chinese Democracy"(!?), besmislenih jam-ova ("Pink Panther Theme" ili Pink Floyd's "Wall") i 4 mega-hita, koja nisu dobro uvežbali, jer, valjda, nisu imali dovoljno vremena.
Sve misleći na posao, koji me čeka za nekoliko sati, krenuo sam napolje. Usput smo naleteli na zalutalu neidentifikovanu strankinju, koju smo uputili kroz bespuća NBG-a, sve ostavljajući, obostrano, dobar utisak...