Zbrkane glave, neobjašnjivog raspoloženja, po zbrkanom danu i neobjašnjivom vremenu, dopešačio sam do Arene. I dok sam lako izbrojao od 43, stajao sam ispred šanka i častio prijatelje i poznanike rashlađenim vodenim rastvorom sponzorskog piva. Tribine su se sporo punile, poseta je bila ispod svakog mog očekivanja.
Potpuno neshvatljivo na karti je pisalo da nastup počinje u 20:00. Pretpostavljam da je organizator računao sa predgrupama, koje nije uspeo da obezbedi. Nekih četvrt sata nakon 21:00 na binu je izašla Zlatana, pardon Martina T.B. Sećam je se po saradnji sa Tricky-jem, i prijalo bi mi da je, umesto 45 minuta tzv. "elektro-folka", izvodila hitove sa Maxinquaye-a. Zanimljivi umetnički pokušaji eksprimentisanja digitalnim zvukom, daleko više primereni Ring-Ring festivalu u Rex-u, samo su pojačali moju nervozu. Sestro, mašinskom mozgu fali crni čelik...
U skladu sa radijskom dojavom, glavni nastup je počeo u 22:30. Već predugi niz godina MA nisu u vrhu "svetske muzičke scene". U odnosu Exit 2004. nisu mi ponudili ništa novo, osim stvari sa poslednja dva albuma, koje su ih i gurnule na svetsku muzičku marginu. Zvuk u Areni je bio znatno bolji nego na Petrovaradinskoj ledini, pa sam mogao da čujem, većinom, vokalnu neubedljivost, sa izuzetkom tamnopute žene i po, čiji me je glas razgalio. Naravno, tu je bio i nadaleko izvikani video zid, koji ne predstavlja ništa naročito, ni u sadržinskom, a još manje, u tehničkom smislu. Poruke koje su mi poslali sa tickera bile su potpuno predvidive, i pucanj u sveprisutni urbani prestonički provincijalizam. Ko se pronašao, bravo mu ga, što se mene tiče - džaba su trošili struju...