Kiša je, na kratko, stala. Peške smo, preko najpopularnijeg TC-a, sa brzom hranom u ruci, stigli do SKC-a. Predgrupe su već svirale, vrlo dobro i vrlo zanimljivo. Ekipa je, prema očekivanju, bila vrlo šarolika. Medijska priprema, sve sa režiranim skandalom, je očigledno dala rezultate - bašta je bila puna. I taman kada su glavne zvezde izašle na binu, Rambolini je pripala muka, dal' od hitrih kilo kalorija, dal' od nečeg drugog - to više nije važno. Nekako smo izašli napolje, u potrazi za svežinom...
Iskreno, na prvu loptu, beše mi krivo, jer propuštam beg u mlados'. Kada sam se konačno, malo teže nego inače, pribrao i setio "kako je to bilo", mogao bi da dodam samo još nešto. Mnogi od nas žele da veruju da imaju buntovničku pank prošlost i, da u isto vreme, ospore značaj i kvalitet "Pekinške patke". Znam, nisam originalan, ali kada se prisetim pank scene u SFRJ: kakav pank je svirala "Pekinška patka" u odnosu na "Pankrte", takvi smo i mi bili - u odnosu na pankere...