Kroz prijatno, prvo prolećno, veče, slomljen zlovoljom, vukao sam se, dobro utabanim stazama. U, za mene novom, sado-mazo ritualu istrpeo sam torturu pretresa na ulazu. Najveća pretnja, po opštu bezbednost prisutnih, je moja brojanica, koju nosim stalno sa sobom, zamalo pa 20 godina. Znam, nakrivo sam nasađen, i magnet za budale, a i Otadžbina mi je utočište iskompleksiranih kukavica. Da ne dramim više, sve se na kraju, ipak, završilo... Ušao sam.
Arena je bila, malo iznenađujuće, odlično popunjena. Oko 20:00 počeo je nastup jedine predgrupe "Combichrist", bogohulno - zar ne? Ukratko, malo po'abani i isprani, polusatni, Art of Noise. Zvuk je bio dobar, a to je najvažnije. Tačno u 21:00 izašla su braća po crvenoj marami - istočnonemački pioniri. Već izvesno vreme čitam po netu, neizbežna ali besmislena, poređenja: Laibach vs. Rammstein. Kroz sinoćni nastup, ognjem (bez mača) iscrtane su jasne granice između industrijalizacije i elektrifikacije estrade i - Neue Slowenische Kunsta. Koncert je, na većinsku radost prisutnih, obilovao moćnim zvukom, još moćnijom pirotehnikom, začinjenom cirkuskim i sličnim showbiz efektima. Sigurno bi se lepo proveo, ne misleći ni na šta, da k'o sav normalan svet, ne nosim - brojanicu.