Ništa nije obećavalo dobru zabavu. Vrućina, prašina, previše blentavog, nekulturnog sveta. DJ Smarač je kasnio, što je značilo samo jedno. Sa oko sat vremena zakašnjenja izašla je i tzv. "kraljica popa", šta god to značilo.
Došao sam iz radoznalosti, možda i snobizma. Poštujem njen rad i provokaciju kao izraz. Mislim da od nje može da se dosta nauči. Video sam hladno proračunatu, nabudženu, energičnu - sredovečnu ženu. Nigde nije bilo emocija (sa izuzetkom posvete Michael Jackson-u). Ređale su se američke slike, preko kojih je usiljeno nakalemljen "romski blok", potpuno besmislen u ovom delu sveta (kako čitam, pobrao je zvižduke na koncertu u Bukureštu). Na kraju, bilo mi je drago, jer nije bilo bis-a. Mogao sam, konačno, da krenem kući, peške.